Danas se obeležava pomen od teškog zločina koji je 3. maja u OŠ „Vladislav RibnikaR“ počinio učenik (14) sedmog razreda, ubivši devetoro ljudi i čuvara
Na današnji dana, pre tačno tri meseca učenik sedmog razreda OŠ „Vladislav Ribnikar“ u 8.40 sati sa rancem i dva pištolja ušao je u školu, pucao u radnika obezbeđenja, pa u devojčice koje je zatekao na hodnicu, a onda je ušetao u svoj razred VII/2 koji je bio na času istorije i u učionici ubio drugare iz razreda. Devetoro vršnjaka i radnik obezbeđenja ubio je tog jutra, a ranio njih četvoro.
Kada je završio krvavi pir, otišao je u školsko dvorište, bacio pištolje i pozvao policiju. Predstavio se, rekao šta je učinio i mirno sačekao da inspektori dođu po njega. – Ja sam psihopata – bilo je navodno prvo što je dečak ubica, koji je u to vreme imao 13 godina, zbog čega po zakonu nije krivično odgovoran, rekao policajcima.
Istog dana, smešten je na psihijatrijsku kliniku, u kojoj pod najvećim merama obezbeđenja boravi i dalje. Nekoliko sati kasnije, iz stana u kom je živeo sa porodicom izneti su računari i drugi dokazi, među kojima je i „lista za odstrel“ – spisak vršnjaka koji je napravio planirajući zločin.
– Napravio sam spisak za odstrel. Na njemu je bilo preko 25 imena i shvatio sam da je to ipak previše, pa sam od njega odustao. Toga dana, kada sam došao u školu, odlučio sam da pucam redom – navodno je dečak ubica ispričao.
Kada je upitan zašto je to uradio, zar mu to nisu bili drugari koji su mu dolazili na rođendane i on odlazio kod njih, rekao je da nisu. – Bio sam odbačen, nisu mi to bili drugovi. Zbog toga sam to uradio – navodno je rekao najmlađi masovni ubica u Srbiji.
Tokom saslušanja, u istrazi koja se vodi protiv njegovog oca, koji je uhapšenog na isti dan, priznao je i da ga je otac vodio u streljanu i bio ponosan na njega kako puca. Da njegovog sina uči da puca, kako je priznao, otac je angažovao najboljeg instruktora u streljani. – Otac je bio ponosan, pogađao sam koncentrične krugove i grupisao pogotke bez greške – navodno je rekao dečak ubica, kog je otac u streljani snimao kako puca, a onda snimke slao i pokazivao prijateljima, hvaleći se sposobnostima svog sina.
Tokom tri meseca istrage, kako Kurir saznaje, otkriveno je i da je pre zločina dečak ubicao na interntu pretraživao koja ga kazna čeka ako počini masakr. – Nisam znao da neću odgovarati, zbog toga sam na internetu gledao da li mogu da budem osuđen na doživotnu robiju. Želeo sam da znam šta me čeka – navodno je rekao dečak ubica istražiteljima.
Pokrenuti postupci
Protiv oca dečaka, Više tužilaštvo u Beogradu vodi istragu zbog sumnje da je sina vodio u streljanu i učio ga da puca, kao i zbog toga što oružje za koje je imao dozvolu nije čuvao na bezbedan način. Kobnog dana, dečak ubica uzeo je dva očeva pištolja, a onda iz njih ispalio hice. Protiv majke dečaka vodi se pretkrivični postupak kako bi se utvrdilo da li je počinila krivično delo zanemarivanje i zlostavljanje deteta.
– I danas, tri meseca posle jezivog masakra, mnogi policajci koji su bili na mestu zločina se nisu oporavili. I dalje je velika misterija, čak i za najbolje rukovaoce oružjem, da je neko ko je u tom trenutku imao 13 godina s takvom hladnoćom i lakoćom pucao, praktično bez promašaja, u decu s kojom je provodio dane. Zapravo, niko u njemu ne vidi dete, već hladnokrvnog ubicu koji je ubio desetoro ljudi, a da mu ruka nije zadrhtala – kaže naš sagovornik
Advokat Zora Dobričanin Nikodinović, koja zastupa porodicu jedne od žrtava dečaka-ubice kaže za Kurir da je protiv bilo kakavog pravljenja mita o detetu ubici, objavljivanja njegovih fotografija i pisanja njegovog imena.
– Sve dok se o njemu i njima piše i priča deformisani umovi će samo više i više želeti da se eksponiraju jer bolest je u tim mozgovima sa apsolutno poremećenim sistemom vrednosti. Oni su opasni isto koliko i on, i zato ih treba ignorisati u medijima, a sankcionisati ih na sve zakonite načine – rekla je ona i dodala da smatra da bi imena ubijene dece trebalo da stoje na naslovnim stranama svih medija.
– Ja znam da Etički kodeks to ne dozvoljava, al ako mene lično pitate kao čoveka, mislim da imena ubijene dece treba da stoje na naslovnim stranama svih medija – da se pamti i da opominju, jer ako ukinete njihova imena, oni više ne postoje, a to nikako ne može biti dobro ni za koga – zaključila je.
Dragan Kobiljski, otac devojcice ubijene u OŠ „Vladislav Ribnikar“, oglasio se pre nekoliko dana na društvenim mrežama.
– Kako misliti i kako živeti? Zašto nas zovu roditeljima „stradale“ dece? Nisu naša deca stradala nesrećnim spletom okolnosti, naša deca su ubijena (streljana, likvidirana) sa vrlo jasnom namerom, planom i željom za fatalnim ishodom… ništa se tu slučajno nije desilo… slučajno su se samo neki spasli… – napisao je u potresnom pismu.
hypetv.rs / kurir.rs
