Goca Lazarević je od malena morala da obavlja poslove karakteristične za jedno seosko domaćinstvo. Sa samo osam godina ostala je bez majke a otac nije umeo da pokaže ljubav koju je gajio prema njoj jer ni sam je nije dobijao na taj način, što je, kaže, shvatila tek kasnije.
– Tako sam se mala odselila iz Takova, tih nekoliko godina života u tom malom, ali značajnom selu je na neki način obeležilo moj život i dalo mi neke smernice. Prvo genetski talenat od mojih roditelja muzički, pre svega od oca koji je bio i muzičar i svirač, a zatim to vaspitanje pomalo spartansko, možda i malo i više, zatim taj duh i taj mentalitet tog polu planinskog naroda, težačkog načina koji su oni svi živeli i tako preneli na mene verovatno, borbe, ciljeva, rad, red i disciplina itd. znači to je sve negde odredilo moju putanju, ja bih tako rekla – ističe pevačica koja se kao veoma mala susrela sa poslom. I dok su se neka deca igrala i uživala ona je već u ranom detinjstvu radila. Imala je puno obaveza u seoskom domaćinstvu iz kog je potekla. Njene obaveze su bile, kaže, sve koje nije volela.
– To je otprilike, od proleća do jeseni. Posebno pamtim te letnje periode, kada ja kao dete, kad je raspust i kad bi želela da imam slobodu, morala sam da ustajem u dva, pola tri da berem pečurke, to je bilo ono s proleća, a te, one vrganje pečurke mi smo brali i sablažnjavili smo se, govorili su nam da Italijani to jedu, a mi onako beramo ih, one pune crva pa ih onda sušimo na onim fosnama. A zašto smo to radili, da bi mogla sebi, da kupim od te svoje ušteđevine materijal za haljinu ili recimo sandale ili nešto tako i da bi se ponovila kako se to govorilo. Tek taman dođem kući onda mi kažu: „E sad da nosiš doručak na njivu tu i tu“, tamo negde 2-3 kilometara daleko, radnicima ili dedi, e onda kad se vratiš i tako dalje. To je u nedogled bilo, ili se meni tako činilo, jer ja sam bila krhka, jaka energija, a krhkog zdravlja. Moj otac, tada nisam razumela i zvučalo mi je uvredljivo, je umeo da kaže, kod nas se tada koristila jekavština: „E dijete, dijete, da ti Bog ne dade to malo talenta“, umeo je tako sarkastično da kaže: „Ti bi crkla od gladi“. E sad kaže: „Ti moraš da se školuješ“. Jedan je od retkih ljudi iz sela koji je stalno ponavljao da mi treba da budemo školovani ljudi i da proširimo vidike, da budemo obrazovani ljudi i da učinimo nešto i za sebe i za svoju zajednicu bolje. Bio je naprednih shvatanja – ističe Goca.
BONUS VIDEO:
hypetv.rs/pink.rs
