JEDAN OD NAJBOLJIH SVETSKIH OČNIH HIRURGA NIKICA GABRIĆ PROGOVORIO O SVOJIM POČECIMA!
Jedan od najuglednijih svetskih očnih hirurga svakako je prof. dr. sc. Nikica Gabrić koji je izveo preko 1.000 operacija na očima. Oftamolog klinike „Svjetlost“ Sveučilišta u Rijeci, bio je gost jednog serijala u kome smo saznali sve o njegovim počecima, ali i karijeri.
Detinjstvo, osnovnu i srednju školu proveo je u rodnom Metkoviću. A Zagreb ga zove na studije medicine. Uz slike iz njegovog porodičnog albuma iz detinjstva, Gabrić je objasnio kako je tekao tok njegovog školovanja.
– Prvo sam mislio kada sam došao iz Metkovića da nisam ja nešto posebno pametan. Da su deca u Zagrebu puno pametnija, da su u bolje škole išli i bolje uslove imali. I da će oni bolji studenti biti, a ja da ću biti prosečan. Na prijemnom sam dobro rešio, i onda sam shvatio da sam bolji od drugih u nekim stvarima, dobio sam neko samopouzdanje.
JEDAN OD NAJBOLJIH OČNIH HIRURGA
– Ja sam dugo vremena mislio da ću se vratiti u Metković, biti tu doktor i da ću obrađivati od oca vinograd i mandarine što je bio san mog oca. E onda kada mi je ponuđeno da ostanem na fakultetu, te godine 1984. su se smrzle mandarine u Metkoviću jer je bilo -7. Ja sam ostao u Zagrebu, a mislio sam da će mog tatu lupiti infarkt kada sam mu to saopštio. Tata je onda shvatio da je bolje da ja ostanem u Zagrebu jer mu odatle mogu više pomoći jer su se otvorila vrata sveta. – započeo je priču doktor Gabrić.
– Do 35. godine mislite da vi o nečemu odlučujete. A kada se zapitate zašto ste na ovom svetu onda spoznate da ne upravljate vi, svojim procesima, daju vam se neki darovi, a vi morate vratiti svemiru nešto ili vrhovnom biću ono za šta ste nagrađeni. U početku mi nije bilo jasno, a zašto sam se ja rodio. I onda postavljajući to pitanje došao sam do dve svrhe čoveka. Da genetski produžimo svoju vrstu inače bi kao vrsta izumrli. I ta biološka misija ima svoj nastavak... – objasnio je Nikica, a onda spomenuo ljude koji su mu pomogli, ali i one koji su mu možda na neki način zagorčali život.
– Ima ljudi koji su mi puno pomagali u životu, njih nekih 20 ili 30. Ali zato ima isto toliko njih koji su mi zagorčavali život. I pre deset godina shvatim da su mi jednako pomogli ovi koji su mi zagorčavali život i ovi drugi. Zašto? Zato što su me oni učinili sposobnijim da izađem iz zone komfora i da se sa njima borim i „tučem“. Ja sam bio sposobniji da savladam te probleme koje su mi oni nametali…..
Celu emisiju pogledajte ovde:
BONUS VIDEO:
Hypetv.rs/HRT1/J.V.
