Ako Micotakis razmišlja o promeni konzistentne grčke politike o „nepriznavanju“ kako bi se dodvorio Nemcima ne bi li ga spasli, čineći ustupak na račun grčkih nacionalnih interesa, dovešće do neviđenog nepoštovanja prema osećanjima velike većine grčkog naroda, piše Jorgos Harvaljas
Zašto Vučić kupuje turske dronove, Đoković je antivakser, Srbi se svađaju sa Grcima u košarci, Beograd ima pretenzije prema Solunskoj luci i druge slične besmislice, piše Jorgos Harvaljas za „Helas džornal“, prenosi RTS.
Mnogi bi to hteli, ali im ne polazi za rukom. I Statisu Kalivasu kad bi dali da napiše grčko-srpsku istoriju, nikada ne bi uspeli da izbrišu veliku istorijsku istinu iz svesti dva naroda.
U autorskom tekstu Harvaljas govori o velikom prijateljstvu Srba i Grka, podsećajući na teška vremena kada je Grčka pokazala koliko poštuje i voli Srbiju, ali i ocenjuje da će premijer Kirjakois Micotakis izazvati neviđeno nepoštovanje ukoliko razmišlja o promeni konzistentne grčke politike o nepriznavanju tzv. Kosova.
Krf – srpsko ostrvo spasa
Od kada su dve zemlje povratile nacionalnu nezavisnost, nikada se nisu „sukobljavale“ uz neprijateljska osećanja.
Rivalstva i sitne svađe su sigurno postojale tokom turbulentnog perioda balkanskih ratova, srpski partizani su možda zbrinuli grčke komuniste tokom građanskog rata, ali suštinske konfrontacije između dva naroda – nikada nije bilo.
Naprotiv, uvek je postojala solidarnost, međusobno razumevanje i pravoslavno saglasje.
Srbi Krf nazivaju „ostrvom spasa“, jer su ostaci njihove vojske i cele srpske vlade, gonjeni austrougarskim snagama, tamo pronašli utočište, nakon nezamislivog pohoda kroz albanske planine.
Više od 150 hiljada napaćenih, gladnih i iznemoglih srpskih vojnika iskrcalo se na ostrvo, od kojih su mnogi umrli od pretrpljenih nedaća, ali i pored velikih razmera humanitarne katastrofe, nikada nije došlo do bilo kakvog konflikta.
Krfljani su saosećajno dočekali svoje napaćene susede, brinuli se o njima i dali im priliku da stanu na noge, ali i da se potom prebace u severnu Grčku.
Suživot dva naroda bio je primeran. Uprkos očajnom stanju, Srbi su izbegavali da pljačkaju imovinu Krfljana. Zbog toga im je bilo dozvoljeno da osnuju privremene institucije vlade, štampaju svoje novine, da se žene Grkinjama, a čak je i deklaracija o osnivanju Jugoslavije bila potpisana na Krfu.
U dva svetska rata, Grci i Srbi stali su ruku pod ruku na „pravu stranu istorije“. To su bili narodi koji su stalno „boli oči“ imperijalnoj, a kasnije nacističkoj Nemačkoj, za razliku od drugih suseda koji su velikodušno nudili svoje usluge Rajhu.
Takođe, ključno je da Srbi nikada nisu ignorisali ili doveli u pitanje vizantijsku kulturu, smatrajući sebe njenim sastavnim delom.
U doba osmanskog jarma, dva naroda bila su zanesena istim revolucionarnim duhom, zamišljajući zajedničko oslobođenje.
Dovoljno je samo pročitati knjigu Dušana Spasojevića, sadašnjeg srpskog ambasadora u Atini i poznavaoca grčkog jezika, da bi se otkrili dokazi ovog međusobnog razumevanja iz najranijih dana.
Svako ko se pravi da ne poznaje istorijsku stvarnost je zlonameran i služi drugim ciljevima.
Grci vole Srbiju, to su dokazali pruživši podršku kada su Srbi krajem devedesetih godina, bespomoćni i izolovani, morali da brane svoju otadžbinu od razbojničke OVK, i od savremenog NATO varvarstva koji je nemilosrdno bombardovao.
Beograd balansira na zategnutom konopcu
Srbija, suočena sa voljom moćnika i mržnjom Nemaca koji su želeli da se osvete za gerilski rat u Drugom svetskom ratu, podlegla je posledicama bombardovanja.
Beograd danas balansira na zategnutom konopcu zahvaljujući veštini popularnog predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je uspeo da razgovara sa Zapadom, a da nikada nije narušio svoj odnos sa Rusijom.
Nemci, ali i američke demokrate koji slede pogubnu Klintonovu politiku ne ostavljaju Srbe na miru. Oni se žure da pokrenu – čujte – pristupanje „Kosova“ Evropskoj uniji.
I iz tog razloga, oni zatvaraju oči pred stalnim provokacijama Kosovaca koji čine sve kako bi terorisali, i na kraju proterali srpsku manjinu iz regiona koji se smatra istorijskom i verskom kolevkom srpske nacije.
Vlada tzv. Kosova je prošlog četvrtka imala drskosti da potpiše zvanični zahtev za članstvo u Evropskoj uniji. Uz ostale besmislice, „premijer“ i „predsednik“ „razbojničke države“, slikali su se i sa mapama „velike Albanije“ koja seže čak do Preveze, uključujući Krf!
Danas ima samo pet zemalja članica EU koje ne priznaju „Kosovo“ kao nezavisnu i suverenu državu.
Jedna od njih je Grčka i svako od nas razume zašto.
Uprkos tome i umesto da ih prekorimo zbog šale o „velikoj Albaniji“, posete zvaničnika grčke vlade Prištini se povećavaju, bez ikakvog očiglednog razloga. Od Pacisa do Mendoni.
Ako Micotakis razmišlja o promeni konzistentne grčke politike o „nepriznavanju“ kako bi se dodvorio Nemcima ne bi li ga spasli, čineći ustupak na račun grčkih nacionalnih interesa, dovešće do neviđenog nepoštovanja prema osećanjima velike većine grčkog naroda.
Nekada, kada se njegov dalji rođak Elefterios Venizelos našao u sličnoj dilemi, odbio je da proda Srbiju rekavši da je „Grčka suviše mala država da bi počinila tako veliko nečasno delo“. Nisu nam poznati Kirijakosovi koncepti časti, ali, ako bude učinio ovu stratešku grešku, ući će u crne stranice istorije.
Izvor: RT.RS
