Vojsci Srbije prvih dana 2023. godine biće isporučene prve domaće borbene bespilotne letelice „pegaz“, pišu Novosti.
Ovi dronovi, koji su deo jednog sistema, trenutno su u Vojnotehničkom institutu gde stručnjaci privode kraju poslednje pripreme za njihov transport u jedinicu. Time će biti i formalno stavljena tačka na decenijski razvoj naoružanja, čija će serijska proizvodnja početi već za koji mesec. Srbija se time svrstava u uski krug država u Evropi koje imaju sopstveni razvoj i proizvodnju ove vrste sofisticirane vojne tehnike.
U hangarima VTI u Žarkovu ekipa Novosti je zatekla ekipu stručnjaka, koja je godinama radila na razvoju jednog od najvažnijih projekata domaće namenske industrije, u završnici priprema za „Pegazov“ let pod komandu Ratnog vazduhoplovstva i PVO. Kompletira se dokumentacija, pripremaju kompleti delova, pakuje oprema.
Iako vojne bespilotne letelice mnogi zamišljaju kao nešto složenije dronove za zabavu, reč je o izuzetno složenim sistemima. Prototip „pegaza“ osim tri letelice, čine i relejna i zemaljska stanica, u kojoj je oprema za komunikaciju. Ispod trupa su „oči i uši“ sistema – optoelektronska kugla, u koju su smeštene kamere (dnevna i termovizijska), kao laserski daljinomer i obeleživač cilja.
Potpukovnik Saša Lakić, načelnik Odeljenja zaduženog za integraciju opreme u vazduhoplove Sektora za vazduhoplovstvo VTI, objašnjava da je prototip letelice nedavno prošao završna ispitivanja u Tehničkom opitnom centru, što je sastavni deo procedure za prijem naoružanja i vojne opreme. Obavljeni su svi testovi, shodno zahtevima Vojske Srbije. Na rešenje da se „pegaz“ uvodi u naoružanje oružanih snaga pečat je udaren početkom decembra. Time je ozvaničen njegov let po vojne oznake, ali i definitivno potvrđeno da će svi budući primerci domaćeg drona biti identični prototipu.
Domaća nauka i industrija nisu do „pegaza“ stigli ni brlo ni lako. Još pre desetak godina VTI je dobio nalog da se posveti kreiranju bespilotne letelice. Zadatak je glasio: razvoj višenamenske taktičke bespilotne letelice srednjeg dometa, namenjenu za izviđanje, osmatranje i prenos podataka, kao i dejstvo po fiksnim ciljevima na zemlji. Projekat je pokrenut, dobro je krenuo, ali zbog objektvnih limita domaće tehnologije nije mogao biti završen. Zato je 2019. godine sklopljen ugovor sa kineskim partnerima, pa je „pegaz“ postao – međunarodni projekat.
„Prvi put smo primenili koncept zajedničkog razvoja sa stranim partnerom. Do sada smo osvajali tehnologiju po stranim licencama, kupovali u inostranstvu, ili samostalno proizvodili. Ovog puta inženjeri VTI, njihovi kooperanti i kineski stručnjaci sedeli su zajedno i projekat doveli do kraja. Kinezi u svojim kompanijama i u saradnji sa Univerzitetom u Pekingu bave se bespilotnim letelicama od šezdesetih godina prošlog veka. Iskustvo zajedničkog rada bilo je zaista neprocenjivo „, kaže Lakić.
Inženjeri VTI bez greške projektovali su strukturu letelice, stajni trap, kočioni sistem, aerodinamiku. Ali pomoć iskusnijih zatražena je pre svega oko avionike, kao i autopilota, što je najveći izazov kod ovakvih projekata. U odnosu na početne zahteve napravljeno je niz unapređenja.
„Dolet je neuporedivo duži, budući da je početni zahtev bio 100 kilometara, a verifikovan je znatno duži dolet. Takođe, prvobitni zahtev bio je da „pegaz“ bude samo letelica izviđačke namene. Poslednja iskustva iz sveta učinila su da se to promeni, pa je „pegaz“ dobio i naoružanje. Pod njegovim krilima smeštene su laserski vođene rakete, koje mogu da dejstvuju po ciljevima na zemlji“, nabraja Lakić.
Serijska proizvodnja „pegaza“ već je ugovorena, a nosilac ovog posla biće fabrika „Utva“ u Pančevu. Tamo je već u toku nabavka opreme, delova i alata. Prvi primerci sa trake će sići tokom ove godine.
Laserski vođenje rakete FT-8D kojima je naoružan „pegaz“ su kineske proizvodnje. VTI je međutim dobio tehnologiju, opise i procedure koje omogućavaju da se domaće rakete, koje budu razvijane u Žarkovu, integrišu na ovakve bespilotne letelice. Reč je o laserski vođenim raketama. Uništavaju živu silu i neoklopljena vozila. Domet ovih projektila zavisi od mnoštva faktora, kakvi su visina, brzina pri lansiranju i slično, a može da ide i do sedam kilometara. „Pegaz“ može da ponese ukupno 25 kilograma naoružanja.
Sukobi u Siriji, Nagornom Karabahu i Ukrajini stavili su fokus svetske javnosti na besposadne vazduhoplovne platforme. Nameće se otud, pitanje, gde je „pegaz“ u poređenju sa svetskim konkurentima.
Prema klasi, dimenzijama i poletnoj težini „pegaz“ je najpribližniji američkoj bespilotnoj letelici „RQ-7shadow“. Turski „bajraktar“, koji poslednjih meseci puni novinske stupce i vojne izveštaje, letelica je više klase – većih dimenzija i sa jačim motorom. U poređenju sa kineskim dronovima, performanse „pegaza“ su približne sa letelicom CH-92, koju već koristi Vojska Srbije.
Izvor: ALO
