Dr Aleksandar Milošević govorio je o kastraciji silovatelja kao što je Igor Milošević.
Slučaj serijskog silovatelja Igora Miloševića digao je Srbiju na noge, a posebno nakon intervjua koji je dao listu Informer. Juče je Milošević uhapšen po prijavi novinarke ovog lista, a zbog ugrožavanja sigurnosti. Ovaj manijak zbog koga danima vlada panika u javnosti priveden je po nalogu Prvog osnovnog javnog tužilaštva.
O tome šta je rešenje kada neko kao što je Milošević, a ko je odslužio kaznu za svoj zločin i po zakonu ima pravo da bude na slobodi, nesmetano šeta gradom iako je više puta istakao da će ponoviti delo, govorio je urolog i seksolog dr Aleksandar Milošević u emisiji Jutro na TV Prva. Da li je rešenje hemijska kastracija?
„Hitler je pokušao takve da kastrira, to je bila njegova ideja i nije to ništa novo. Ali to nije dalo neke rezultate“, kaže urolog, profesor Milošević.
„Jer to nije stvar u testisima, nego u mozgu. To je priča za psihijatre, psihologe. Seksualni afinitet je nešto što je urođeno i to je glavno pitanje. To ne možete da rešite, niti promenite. Teško može da se reši psihoterapijom, kastracijom isto. Ona može da smanji seksualnu želju, kao i lekovi, može da se smanji potreba, ali mislim da su ti ljudi definitivno takvi i tu treba da se uključi država i zakoni da takav čovek bude isključen iz javnosti“, kaže dr Milošević i napominje da seksualnu izopačenost često prati agresija.
„Velika američka studija je potvrdila da masovne ubice su često seksualno frustrirane osobe. Seks je ogromna energija, svaki čovek je poseduje i ako ne uspe da je ostvari na normalan način, to ne može da se suzbije i tako se često dešava da postaje ubica, to je dokazano. Pitanje je šta sa tim ljudima, oni bitišu u društvu, kako ih prepoznati i kazniti. Po meni, sama kastracija ili upotreba lekova za kastraciju nije dovoljna. To je u glavi, to je psiha. Oni su za psihološka ispitivanja i doživotnu kontrolu“, napominje doktor i dodaje da silovatelji i ubice imaju i taj dodatni faktor koji ih tera da čine zlodela.
„Ovde postoji agresivnost, to su ljudi koji imaju to u sebi ne mogu da se promene. Moraju da budu pod redovnom kontrolom. Ne može psihološko lečenje da pomogne, jednostavno oni su takvi.“
Na pitanje da li agresija može lekovima da se suzbije, profesor kaže:
„Mogli bi lekovi koji sprečavaju agresiju da pomognu, ali ja ne znam da to postoji i da je tako promenjivo. Nikad nećete biti sigurni da li je on popio lek“, smatra doktor i još jednom napominje da je jedino rešenje da takve osobe budu pod stalnom kontrolom.
Izvor: MONDO
