Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju drugi dan hrišćanske žalosti, Veliku subotu, dan koji se posvećuje Hristovom boravku u Hadu. Po završetku liturgije, vernici obično jedu hleb i piju vodu u tišini i molitvi.
Vernici smatraju da je na Veliku subotu Hristos bio u grobu telom, a u Hadu duhom, dok je u isto vreme bio „na prestolu sa Ocem i Duhom, kao što je On sveprisutni Bog, neodvojiv od druga dva lica Svete Trojice“. Ovo je dan kada se plaštanicu na Hristovom grobu celiva, što se na Veliki petak svečano iznosi pred pravoslavne oltare i pred slavlje Vaskrsenja, uz poseban ritual ophoda oko crkve, unosi u oltar.
Ponoćnom Vaskršnjom liturgijom završavaju se dani žalosti i počinje praznik Vaskrsenja. Sveštenici se u pravoslavnim hramovima u znak vaskršnje radosti i pobede nad smrću presvlače u svete odežde i u osvetljenoj crkvi čitaju Jevanđelje o radosnoj vesti anđela.
Velika subota se označava zvonjenjem na pravoslavnim hramovima, koja prvi put zvone posle dana žalosti. Najrašireniji nazivi za dan uoči Uskrsa su velika subota, strašna subota, zavalita subota ili dugačka subota. Svi ovi nazivi opominju na duge Hristove muke na raspeću.
U nekim delovima Srbije farbaju se jaja, priprema se hrana i ukrašava dom za doček velikog praznika. U Homolju se prave kolači vaskršnjak okićen bosiljkom, a u jugoistočnom Banatu se prave kolačići koji se posle bdenja nose na groblje. Grob se preliva vinom i okadi.
Na Veliku subotu se ne radi u polju, a žene ne rade ručne radove. Veruje se da bi na ovaj dan trebalo da se učini neko dobro delo ili milosrdan čin kako bi „nekome krenulo“.
BONUS VIDEO:
(Hypetv.rs/Telegraf.rs)
