„Boža Pub“ o kojem je legenda Đorđe Balašević pevao stavrno je postojao.
U pitanju je Petar Božanić (1895-1975), ratnik i dobrovoljac iz Solunskog fronta. Rođen je u selu Tuževići u Lici, nedaleko od Gospića.
Sa još 20 saboraca, Boža je dobio devet jutara zemlje i osnovao selo Novo Selo u srcu Bačke. Bio je kockar, boem i kavaljer, ali i čovek velikog srca i darežljivosti, što je postalo legendarne osobine.
On je tečno govorio mađarski, ruski i nemački jezik. Bio je živahan i vatren čovek, ali kad bi seo za kockarski sto, postajao je hladan kao led. Njegova ruka nikada nije podrhtavala, ni kada bi stavio svoju kuću kao ulog na jednu kartu, ni kada bi osvojio tuđu kuću na drugoj. Njegovi protivnici nikada nisu mogli da ga pročitaju, a pamte ga kao osobu koja nije igrala karte da bi se obogatila, jer je znao da „šta god karta uzme, karta i vrati“.
Boža je nesebično nagrađivao one koji su ga čuvali od „pubova“ koje nije voleo i koji su ga stalno pratili u nadi da mu oduzmu novac.
Jednom prilikom, veleposednik Živko Mudrinski je 1938. godine saznao kakav je Boža zaista bio. Tokom partije koja je trajala od subote do ponedeljka, Živko je izgubio sve što je imao, čak i svog ličnog slugu. Boža ga je namerno ostavio dva dana da pati zbog gubitka, a onda mu je sve vratio nazad.
Na početku Drugog svetskog rata, Petar i njegova porodica su doživeli sudbinu ostalih dobrovoljaca. Proveli su četiri godine u logoru Šarvar u Mađarskoj. Mađarski vojnici su brzo otkrili da Petar govori njihov jezik i da je majstor u kartanju, zbog čega su postali opsednuti partijama koje nisu smele da budu prekidane. Iako je bio zarobljenik, Petar je igrao karte za novac ili hranu i na taj način pomagao svojoj porodici i sunarodnicima. Legenda kaže da se iz logora vratio sa „pola lotre forinti“ i otišao iz Novog Sela.
Ne znamo tačno da li su mu logorske forinte pomogle da se ponovo nastani u Feketiću, ali znamo da je odande otišao u pesmu i legendu.
BONUS VIDEO:
(Hypetv.rs/Alo.rs)
