Pre desetak godina, kada je Evropa bila u krizi, Nemačka je predvodila težnju ka štednji. Sada se ostatak Evrope ljuti zbog velike potrošnje Nemačke na subvencije za energiju za koju se plaše da bi mogla da pogorša politički eksplozivnu podelu između bogatih i siromašnih na kontinentu.
Ovim rastućim tenzijama odmaže činjenica da je zavisnost Berlina od ruskog gasa dovela do pokretanja energetske krize u bloku.
U EU raste neslaganje – posebno u zemljama kao što su Italija i Francuska – oko ogromnog nemačkog paketa od 200 milijardi evra koji je objavljen prošle nedelje kako bi se potrošači i preduzeća sačuvali od punih efekata energetske krize. Čini se da će ove pritužbe sada buknuti na samitu EU u petak u Pragu, kada će se lideri pozabaviti pitanjem rastućih troškova energije i njihovim ekonomskim posledicama.
Kritikuje se ogromna finansijska moć Nemačke, koja joj omogućava spase svoju ekonomiju, dok siromašnije zemlje pucaju, otvarajući velike podele na jedinstvenom tržištu dok nemačke kompanije dobijaju prednost koju finansira država u odnosu na rivale na drugim mestima.
Nemačka ima teret odgovornosti da pokaže solidarnost, a ne samo da se brine o sebi – zbog uloge Berlina u pomaganju Gaspromu da uspostavi dominaciju u Evropi, kao i zato što nemačka težnja za novim isporukama gasa podiže cene za sve.
– Nemci su više zabrinuti za snabdevanje gasom nego za cenu, ali u ostalih 26 zemalja to nije tako – rekao je italijanski ministar energetike Roberto Čingolani u nedelju za „Rai TV“, a prenosi „Politiko“.
– Akcije preduzete na nacionalnom nivou imaju važne posledice na druge države članice, tako da je koordiniran pristup na evropskom nivou važniji nego ikad – rekao je evropski komesar za ekonomiju Paolo Đentiloni u ponedeljak posle sastanka ministara finansija.
Pariz je takođe zvučao iznervirano
– Od suštinske je važnosti da očuvamo jednake uslove među državama članicama evrozone i među državama članicama uopšte. Ako nema konsultacija, ako nema solidarnosti, ako nema ciljane podrške biznisu, ako nema poštovanja jednakih uslova, rizikujemo fragmentaciju evrozone. – rekao je francuski ministar finansija Bruno Le Mer, na putu na sastanak ministara finansija evrozone u Luksemburgu u ponedeljak.
Takođe, dodatno ulje na vatru, činjenica da Nemačka blokira pozive za ograničenje gasa u celoj EU.
Odluka Nemačke da predstavi ambiciozan paket podrške podseća na početak pandemije virusa korona pre više od dve godine, kada je tadašnja kancelarka Angela Merkel želela da nastavi sa planovima za podršku sopstvenoj ekonomiji.
To je dovelo do optužbi da Berlin narušava konkurenciju širom Evrope jer nisu sve zemlje EU mogle da priušte takve mere. Na kraju, EU je reagovala osnivanjem svog istorijskog fonda za oporavak od korona virusa vrednog 750 milijardi evra, ali je nemačka vlada više puta insistirala da je to „jednokratno“ rešenje koje se neće ponoviti.
Pitanje energetske krize će verovatno doći do izražaja na samitu EU kasnije ove nedelje, kada će lideri razgovarati o tome kako da osmisle odgovor na nivou cele Unije na krizu i da se izbore sa ekonomskim posledicama rata u Ukrajini.
Kao najveća evropska ekonomija, važno je šta se dešava u Nemačkoj. Ali, Berlin će možda otkriti da ima ograničene simpatije drugih zemalja članica u trenutku kada mnogi veruju da je jedinstveni odgovor jedini način da se uhvati u koštac sa ogromnim ekonomskim izazovima koji se očekuju ove zime.
Izvor: ALO
