Priče o malim devojčicama obično počinju sa „bila jednom jedna devojčica koja je želela da postane princeza“. Junakinja ove priče ne uklapa se u taj stereotip, baš kao ni u mnoge druge. Milunka Savić, mlada devojka iz potkopaoničkog sela Koprivnica želela je da brani svoju otadžbinu i dobrovoljno se prijavila kada je Kraljevina Srbija objavila mobilizaciju pred početak Prvog Balkanskog rata 1912. godine.
Da li je ženi mesto u rovu?
U idealnom svetu niko nikada ne bi morao da obuče uniformu i da ode u rat. Nažalost istorijska zbivanja na ovim prostorima često su dovodila do ratnih sukoba. U periodu o kome govorimo, pre više od sto godina, žene su se širom sveta borile za svoj položaj u društvu koje ih nije priznavalo kao ravnopravne sa muškarcima. Shodno tadašnjim shvatanjima žena je mogla da se priključi vojsci kao bolničarka, i to je bilo to. Međutim Milunka Savić htela je nešto do tada nečuveno, htela je da ide u borbu sa muškarcima.
Da bi svoj naum ostvarila pribegla je lukavstvu i snalažljivosti, osobinama koje će joj uz odvažnost u narednim ratnim godinama pomoći da postane jedinstven primer u istoriji ratovanja. Milunka se preobukla u muškarca i u mobilizacijske spiskove zavedena je kao dobrovoljac Milun Savić. Njena tajna otkrivena je posle skoro godinu dana ratovanja kada je ranjena u Bregalničkoj bici. Do tada pokazana hrabrost bila je zalog koji ju je zadržao u jedinici, iako su sada svi znali da ona nije Milun već Milunka. Legenda o hrabroj ratnici počela je da se širi među njenim saborcima.
Najodlikovanija žena ratnik – majka velikog srca
Austrijska objava rata Srbiji i početak Prvog svetskog rata za Milunku su značili ponovno oblačenje uniforme. Uprkos prvobitnim odbijanjima vojvoda Stepe Stepanovića i Radomira Putnika da je prime u redove srpske vojske kao borca, ona zahvaljujući svojoj nepokolebljivosti postaje deo slavnog Gvozdenog puka. Učestvovala je u legendarnim bitkama i ranjena prošla povlačenje preko Albanije. Tokom tih godina Milunka je pokazala neverovatnu hrabrost i izdržljivost sa jedne strane, ali i vanvremensku ljudsku stranu svoje neponovljive ličnosti.
Zbog svog junaštva Milunka je bila nosilac brojnih domaćih i stranih priznanja, a u istoriji ratovanja ostaće zabeležena kao najodlikovanija žena ratnik. Međutim u godinama posle rata do izražaja dolazi još jedna njena veličanstvena osobina. Milunka Savić je, uz svoju kćerku Milenu i još tri usvojene devojčice, odškolovala više od tridesetoro dece koja su u njenom skromnom domu pronašla toplo utočište i sigurnu bazu iz koje će se otisnuti u svet nakon završenog školovanja. Brojni pripadnici savezničkih snaga koji su joj salutirali prilikom dodele visokih odlikovanja bi sasvim sigurno vojničkim pozdravom odali počast hrabroj Milunki i na tim plemenitim stranicama njene knjige podviga.
Milunka Savić, ime koje se ne zaboravlja
Zbog svega što je činila i načina na koji je to radila, Milunka Savić zaslužuje počasno mesto u našim srcima i našim sećanjima. Iz njenih dela moguće je mnogo toga naučiti, a njena skromnost i junaštvo biće inspiracija mnogim budućim pokolenjima. Ponosni smo što smo je imali i što je još uvek imamo.
