Dušana Jovanovića (13) iz Beograda brutalno su pre 26 godine ubili pripadnici pokreta „skinhedsi“.
Njegovi dželati, Milan Č. i Ištvan F. iz Zemuna, koji su tada imali svega po 17 godina, presreli su Dušana 18. oktobra 1997. godine u Beogradskoj ulici, dok je išao ka obližnjem marketu da kupi sok. Počeli su da ga udaraju pesnicama, a onda su ga oborili na pločnik i šutirali po glavi sve dok nije prestao da daje znake života…
Marta 1998. godine, presudom Okružnog suda u Beogradu, oni su osuđeni na po deset godina maloletničkog zatvora i upućeni na izdržavanje kazne u Kazneno popravnom zavodu (KPZ) za maloletnike u Valjevu.
Četiri godine nakon zločina, u KPZ za maloletnike u Valjevu, Ištvan F. je pristao za NIN da ispriča šta se tog dana dogodilo. On je u tom razgovoru insistirao da u vreme zločina, suprotno svemu što se govorilo, on nije bio simpatizer niti član nijedne partije. Rekao je da u tom osetljivom dobu, na njegovu veliku nesreću, najbliže njegovim uverenjima bila „ta ultradesničarska orijentacija“ i da je zbog toga „postao skinhed“.
„Bio sam siguran da je ceo svet moj. Nisam ni razmišljao o tome da čovek ima pravo na sopstvene ideje, ideologiju, sve dok ne ugrožava druge. Taj period mog života koji je bio zaokupljen takvim zanosom, ostavlja trag. Neizbrisiv. Dosta je teško to sve totalno prevazići, ali ja se trudim da prevaziđem. Iskreno bih voleo da nemam nijedan procenat starog sebe što se toga tiče. Sad vidim da je sa mnom bilo nešto slično onoj reklami za ‘sprajt’ kad klinac stoji pred izlogom, vidi jaknu s kapuljačom i široke pantalone i uđe u prodavnicu. Dalje znate“, pričao je tada Fendrik, a poruka u reklami koju je pomenuo glasila je: „Zašto se trudiš da budeš ono što nisi?“
Kada je upućen na izdržavanje kazne u maloletnički zatvor, imao je, kako kaže, simpatije jedne strane zatvorenika, ali druge strane nije. Sa kažnjenicima Romima nije imao problema zbog počinjenog krivičnog dela. Sa „drugom iz dela“, mladićem Milanom Č. koji je takođe osuđen za Dušanovo ubistvo, a koji je tada sa njim bio u KPZ za maloletnike, po sopstvenom priznanju, nakon zločina nije ostao u dobrim odnosima, ali nisu bili ni u svađi.
U KPZ za maloletnike počeli su i da rade, Milan je bio redar grupe, a Ištvan redar zatvorskog kruga. Međutim, niko od stručnjaka u zatvoru koji rade na prevaspitavanju zatvorenika, iako uočavaju promenu, javno nisu želeli da brane stav da oni „nisu imali nameru da ubiju to dete“, međutim za NIN su nezvanično govorili da oni više nisu skinhedsi. Četiri godine posle surovog ubistva, to isto je rekao i jedan od počinilaca.
„Kakav je život Dušanovih roditelja? Težak… Ne mogu da zamislim… Odnosno, mogu na svoj način. Ja mogu da se izvinim i sada i kada izađem, ali ne pomaže. Nikada nisam planirao da učinim tako nešto“. A to važi i za njegove roditelje. „U porodici su jedno vreme pominjali da će moj otac da ode kod Jovanovićevih, ali mislim da je najbolje da do toga ne dođe“, rekao je tada Fendrik.
On je tada dodao i da misli da su svi ljudi u suštini zli: „Ljudi kao ljudi su u suštini zli, to kažem i za sebe. Shvatam zbog čega su takvi prema meni i ne osuđujem ih“, rekao je i nastavio: „Razmišljao sam o mogućoj osveti prema meni i mojoj porodici. Moj strah opet ništa neće promeniti po tom pitanju. Za porodicu sam bio zabrinut. Međutim, sa njima nisam imao baš najbolje odnose što se toga tiče. I da sam hteo, nisam mogao da ih zaštitim“, rekao je on.
Njima je izrečena kazna maloletničkog zatvora najpre umanjena za po 18 meseci po osnovu amnestije, pa su oni na slobodu, umesto 19. oktobra 2007., trebalo da budu pušteni 19. aprila 2006. godine. Posebnim rešenjem Okružnog suda u Beogradu kazna im je dodatno umanjena, pa je Ištvan uslovno pušten na slobodu 1. aprila 2004, dok je Milan uslovno oslobođen 30. aprila 2004. godine.
hypetv.rs / kurir.rs
