Sporna pitanja uključuju rast plata, koje daleko zaostaju za inflacijom, kao i sistem ocenjivanja za zaposlene u kompaniji koji je, prema tvrdnjama sindikata, diskriminatoran za Afroamerikance
Njujork tajms danas organizuje prvi masovni štrajk u poslednjih 40 godina zbog toga što sindikati i menadžment nisu postigli dogovor o platama i radu na daljinu.
Pregovarači kompanije „Njujork tajmsa“ i sindikata, koji predstavlja najveći deo ove redakcije, nisu uspeli da se dogovore o platama, zdravstvenim i penzionim naknadama i drugim pitanjima. Novinari i urednici „Njujork tajmsa“ započeli su u četvrtak jednodnevni štrajk, nezadovoljni činjenicom da se odugovlače razgovori između sindikata i kompanije.
Do sada je održano više od 40 sastanaka, ali oni su „pokazali samo ograničen napredak“.
Pregovarači nisu uspeli da postignu dogovor o platama, zdravstvenim i penzionim naknadama i drugim pitanjima. Više od 1.100 zaposlenih u redakciji podržalo je jednodnevni štrajk.
U redakciji „Tajmsa“ zaposleno je više od 1.800 ljudi. U sredu sindikat je saopštio da predlog kompanije o platama i dalje daleko zaostaje za inflacijom i za prosečnom stopom povećanja plata u SAD“. Izvršni direktor „Tajmsa“ Džo Kan rekao je da je razočaran ovakvom odlukom sindikata.
Neizvesni ekonomski izgledi
Sporna pitanja uključuju i sistem ocenjivanja učinka za zaposlene. U istraživanju objavljenom u avgustu, sindikat je saopštio da je postojeći sistem diskriminatoran. „Belci imaju veću verovatnoću da dobiju najviše ocene“, navodi se u ovom istraživanju, „dok za Afroamerikance i Latinoamerikance postoji veća verovatnoća da dobiju najniže ocene.“
Suočene sa usporavanjem oglašavanja i neizvesnim ekonomskim izgledima, neke medijske organizacije su poslednjih nedelja počele da otpuštaju zaposlene, uključujući Si-En-En, „Bazfid“ i novinski lanac „Ganet“.
Tokom pregovora sa „Tajmsom“, prestavnici sindikata su tvrdili da se novinari i urednici suočavaju sa inflacijom, a da kompanija ostvaruje „zdrav profit“.
Izvršni direktor „Tajmsa“ Meredit Kopit Levijen napisala je u mejlu koji je poslala zaposlenim u kompaniji da je „profit kompanije znatno ispod onog od pre nekoliko decenija.“
Tokom poslednje decenije kompanija je pokušavala da obnovi ekonomski rast u industriji koja se radikalno transformiše, tvrdi Levijenova. „To smo činili tako što smo donosili finansijske odluke koje su održive ne samo u ovom trenutku već i u godinama koje dolaze.“
RT
