Spakuješ se, stigneš na aerodrom, čekiraš se sat i po pre poletanja i jedva čekaš da uđeš u avion, ali cvrc – kažu vam da ste na stendbaju, tj. da je za vaš let prodato više karata i da za vas nema mesta. Baš to se nedavno desilo jednoj korisnici domaćeg Tvitera na beogradskom aerodromu.
Kako kaže, objašnjenje je bilo da je ona stavljena na stendbaj slučajnim odabirom, da će joj na gejtu reći da li ima mesta u avionu, a ako nema, u obavezi su da je prevezu na odredište u toku dana.
I šta tada činiti?
Ona je, recimo, vrlo revoltirana insistirala da pozovu nekog iz avio-kompanije ili policije jer nije planirala da ode tek tako.
Sve se tada završilo dobro jer su joj zbog pritiska koji je napravila konačno dali kartu, pa nije morala da čeka neki sledeći let.
Jasno je da ova situacija može da pokvari dan i mnoge bitne planove, ali nažalost se dešava svuda.
„Zato se čekira onlajn čim stigne mejl da je čekiranje moguće“, kaže se u jednom komentaru na ovu ispovest.
li ako to nekim slučajem nije moguće, neprijatnosti se očigledno lako dese.
„Meni se to desilo u avgustu. Naknadno sam saznala da je to izgovor/laž kojima se služe kada prodaju više karata, tj. prebukiraju avion. Tog dana sam od BG do Kopenhagena putovala od šest ujutro do pola jedan posle ponoći. Preko Istanbula.“
„Overbooking je standardna praksa kod svih avio-kompanija jer na svakom letu uvek ima nekoliko putnika koji se neće pojaviti, neko se uspavao, neko razboleo, nekome kasni prethodni let odnekud… ali dođe i taj dan kad se svi pojave i eto problema.“
Ističu pojedini da neke kompanije tada daju prvi naredni let, recimo, 250 evra vaučer i long lunch do leta.
Neki su se izborili da im sve plate – luks hotel, prevoz + keš za boravak, što je značilo još jedan dan duže u Grčkoj, a besplatno, pa se ne bune.
Ali…
„Meni se isto desilo pre dva dana u Rimu, ali ništa nije pomoglo. Sačekala sam sledeći let, kofer su mi izgubili. Sada gledam kako da tražim kompenzaciju. Neću odustati dok mi lepe pare ne isplate, pa makar i tužila.“
I ako se nešto slično desi, nema sumnje da treba biti uporan i istrajan, tražiti rešenje, pregovarati sa dotičnom kompanijom, a tu su i specijalizovani sajtovi, poput Airhelp, kojima je moguće prijaviti problem.
Uz to, kako piše BBC na srpskom na osnovu Pravilnika o pravu putnika prilikom uskraćivanja ukrcavanja u avion, kašnjenja ili otkazivanja leta, obaveza avio-prevoznika je da putnicima nadoknadi štetu i da im pruži pomoć.
Putnici ostvaruju pravo na odštetu u iznosu od:
1) 250 evra za sve letove dužine 1.500 kilometara ili kraće;
2) 400 evra za sve letove unutar EU, duže od 1.500 kilometara i za sve druge letove dužine između 1.500 i 3.500 kilometara;
3) 600 evra za sve letove koji ne spadaju pod tačke 1) i 2).
Prvi korak je podnošenje prigovora avio-kompaniji, uz pozivanje na Pravilnik o pravu putnika. Treba opisati okolnosti u kojima je došlo do kašnjenja ili otkazivanja leta. Preporučuje da putnik u prigovoru navede kako je obavešten o problemu i u kom roku, šta mu je tačno rečeno na aerodromu ili šta su mu rekli predstavnici avio-kompanija, da li je i kako otputovao do krajnje destinacije.
Takođe, putnici koji smatraju da imaju pravo na naknadu štete treba izričito da je zatraže. Kompanije su obavezne da nadoknade štetu, ali u praksi se dešava da ne isplate taj novac ukoliko putnici sami ne zatraže.
BONUS VIDEO:
hypetv.rs / kurir.rs
