Evropa se bori da proizvede dovoljno municije za Ukrajinu i za sebe, čime ugrožava odbrambeni kapacitet NATO-a i njegovu podršku Kijevu, piše „Volstrit džornal“.
Napore za povećanje proizvodnje koče, pre svega, nedostatak proizvodnih kapaciteta, ali i problemi u lancu snabdevanja, visoki troškovi finansiranja, pa čak i ekološki propisi.
„Rat iscrpljivanja između Rusije i Ukrajine sada se pretvara u trku za ponovno naoružavanje između Moskve i evropskih članica Severnoatlantskog saveza“, navodi američki list.
Prilikom posete Vašingtonu, predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski ukazao je na nedostatak municije te zemlje u borbi protiv Rusije.
„Okupatori imaju značajnu prednost u artiljeriji. Imaju prednost u municiji. Imaju mnogo više projektila i aviona“, rekao je on u obraćanju američkom Kongresu.
Najnoviji paket američke pomoći za Ukrajinu, vredan skoro dve milijarde dolara, uključuje antiraketni sistem „patriot“, međutim ukrajinske vojne zalihe zavise i od evropskih zemalja, poput Nemačke, koje dopuštaju da njihova vojna industrija „atrofira“ u mirnodopskim vremenima, ističe „Volstrit džornal“.
Neverovatna upotreba municije
U rusko-ukrajinskom ratu municija se troši u količini neviđenoj od Drugog svetskog rata. Snage Kijeva ispaljuju oko 6.000 artiljerijskih granata dnevno i sada im ponestaju protivavionski projektili usred vazdušnih napada Rusije.
Na vrhuncu borbi u Donbasu, Rusija je za dva dana iskoristila više municije nego što britanska vojska ima u svojim zalihama, pokazuje analiza britanskog istraživačkog centra „Rojal Junajted Servises“.
Nijedna država u NATO-u, pored Sjedinjenih Država, nema dovoljno zaliha oružja za artiljerijski rat velikih razmera, niti ima industrijske kapacitete za stvaranje takvih rezervi, rekao je Niko Lange, bivši visoki zvaničnik nemačkog ministarstva odbrane.
„To znači da NATO ne bi mogao da odbrani svoju teritoriju od velikih protivnika ako bi sada bio napadnut“, izjavio je on na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji.
On je ukazao na to da su evropske vlade decenijama raskidale ugovore, te da su se kompanije oslobađale proizvodnih linija i zaposlenih.
Nedovoljni proizvodni kapaciteti
Trenutni nedostatak granata i projektila u velikoj meri je posledica promene vojnih doktrina članica NATO poslednjih decenija. Umesto da planiraju kopnene bitke, poput onih u Drugom svetskom ratu, evropske države su se fokusirale na ciljano ratovanje protiv nesofisticiranih protivnika, naveo je Marten Brantceg, izvršni direktor „Namo AS“, jednog od najvećih svetskih proizvođača oružja.
„Neophodan nam je veći industrijski kapacitet“, rekao je on, čija je kopmanija u vlasništvu vlada Norveške i Finske.
Ukrajina svakog meseca koristi do 40.000 artiljerijskih granata NATO-a kalibra 155 mm, dok je celokupna godišnja proizvodnja takvih projektila u Evropi oko 300.000, rekao je Mihal Strnad, vlasnik kompanije „AS“, koja proizvodi oko 30 odsto takve municije u Evropi.
„Evropski proizvodni kapaciteti su krajnje neadekvatni“, istakao je on i dodao da bi, čak i da rat stane preko noći, Evropi bilo potrebno do 15 godina da obnovi svoje zalihe trenutnim stopama proizvodnje.
Britanski ministar odbrane Ben Volas ranije je saopštio da je 500 do 600 miliona funti dodato u budžet države kako bi se počelo sa popunjavanjem zaliha municije, a francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da rat u Ukrajini znači da Pariz mora da poveća svojne vojne zalihe, ali i brzinu proizvodnje.
Nemački kancelar Olaf Šolc priznao je da ta zemlja već godinama ne vodi pametnu politiku.
„Poslednjih decenija, doneli smo pogrešne odluke kada je u pitanju snabdevanje municijom“, naveo je on.
Inače, Nemačka trenutno ne ispunjava standarde NATO-a, pošto nema dovoljno municije da izdrži više od dve nedelje u slučaju rata, a prema propisima Alijanse članice treba da imaju dovoljno municije za najmanje 30 dana borbe.
Do toga je došlo zato što, uprkos tome što je jedan od pet najvećih izvoznika oružja u svetu, Nemačka nema veliku industriju oružja. Nekada masovna proizvodnja, sada je svedena na male kapacitete.
Nemačka treba da uloži 20 milijardi evra samo da bi ispunila 30-dnevne potrebe NATO-a za municijom, naveli su iz Šolcovog kabineta. Međutim, zvaničnici nemačkog ministarstva odbrane naveli su da je sadašnjim budžetom predviđeno samo nešto više od milijardu evra za municiju do 2023. godine.
Jedna od prepreka brzom ponovnom naoružavanju je i nedavno usvojen zakon Evropske unije kojim je proizvodnja oružja proglašena neodrživom.
„Najbolji način na koji Evropa može da podrži Ukrajinu je da sada poveća proizvodnju artiljerijskih granata. To će, ujedno, biti i najveće pitanje sledeće godine“, naveo je Rob Li, viši saradnik američkog Instituta za spoljnu politiku.
RT
